OBRENOVIĆI
Mihajlo Obrenović
Knez Mihailo je zelio da vlada kao i njegov otac, apsolutisticki, iako je smatrao da sistem vladavine mora biti zasnovan na zakonskoj osnovi. Zato je umjesto otvorenog despotizma uspostavljao licni rezim, prikrivajuci ga zakonskom formom. U tom cilju, a zeleci istovremeno da iz Srbije ukloni turski uticaj, Mihailo je 1861. sazvao Veliku narodnu skupstinu. Ona je tom prilikom donijela zakone koje je vlada iznela pred nju: Zakon o Narodnoj skupstini, Zakon o Drzavnom savjetu i Zakon o narodnoj vojsci. Ovim zakonima bio je ucvrscen Mihailov apsolutisticki sistem vladanja, ali je Srbija bas na osnovu njih postajala sve nezavisnija od Turske jer su nekim njihovim odredbama ponistavani mnogi propisi "Turskog ustava" iz 1838. Apsolutisticka vladavina kneza Mihaila stvarala mu je mnoge neprijatelje i dovodila do organizovanja zavera. Pripadnici jedne zaverenicke grupe, opredeljeni kao radikali i pristalice Karađorđevica, 1868. u Kosutnjaku kod Beograda izvrsili su atentat na kneza Mihaila i ubili ga. Njegovom smr}u okoncan je jedan znacajan period u politickoj istoriji Srbije u 19. vijeku.
Najznacajniji zadatak tadasnjeg srpskog drustva je postalo razvijanje srpske nacionalne svjesti i pripremanje srpskog naroda za osloba|anje od tu|inske vlasti i njegovo politicko ujedinjenje. Prema shvatanju knez Mihaila i Ilije Garasanina, tvorca, idejnog programa Nacertanija , njegovog ministra spoljnih poslova, taj zadatak trebala je da izvrši Kneževina Srbija.
Zakonom
o Narodnoj skupštini svedena je skup{tina na cisto savetodavno
telo. Ona je sazivana jedanput u tri godine, i to kao
savetodavni organ te vlasti. Po njemu je skupština bila 4 puta
manja nego po zakonu koji je bio donijet na Svetoandrejskoj
skupstini. Poslanici su mogli da budu kaznjeni za istupanje u
skupstini. Na taj nacin je bio poni{ten zakon usvojen na
Svetoandrejskoj skupštini po kome je narodna skupstina vrhovni
organ drzavne vlasti.
Zakonom o Državnom savetu clanovi Saveta su postali obicni
cinovnici koje je knez postavljao i mjenjao po licnom naho|enju.
Iako je Savet i dalje mogao da donosi zakone on je u tome bio
veoma ogranicen knezevom vlascu. U ustvari oduzeta mu je je
mogucnost da vodi spoljnu politiku.
Zakonom o narodnoj organizovana je regularna vojska po ugledu na tadasnje Armije evropskih zemalja. Zakon je predvi|ao opstu vojnu obavezu. Svi gradjani od 20 do 50 godina bili su vojni obaveznici , s tim sto nisu sluzili vojsku u kasarnama nego su vezbali u svojim mestima. Stvaranjem narodne vojske, knez Mihailo je zeleo da Srbiju osposobi za velike nacionalno-revolucionarne zadatke koji su joj predstojali.Vlada nije uspela da sprovede poresku reformu po kojoj bi poreski teret bio pravednije raspodeljen,a drzava dosla do vr}ih prihoda, jer su se tome narocito opirali bogati seljaci.Godine 1862. Donesen je Zakon o ustrojstvu centralne drzavne uprave. Po njemu je knez birao ministre po svom naho|enju i oni su bili isključivo pod njegovom vlašću. Ovim zakonima bio je ucvrscen Mihailov apsolutisticki sistem vladanja , ali je Srbija bas na osnovu njih postajala sve nezavisnija od Turske jer su nekim njihovim odredbama poništavani mnogi propisi "Turskog ustava " iz 1838. Mihailova apsolutisticka izazivala je nezadovoljstvo sitne i srednje burzoazije, cije su teznje zastupali liberali, ali je ona bila jo{ ekonomski i politicki slaba neorganizovana.
Spomenik Knezu Mihajlu u Beogradu